Prilikom sagorevanja fosilnih goriva (uglja, nafte, drva i dr.) oslobađa se gas ugljen-dioksid (CO2). Međutim, ukoliko se to sagorevanje vrši bez prisustva dovoljne količine kiseonika, oslobađa se otrovni gas ugljen-monoksid (CO). Ugljen-monoksid je gas bez boje, ukusa i mirisa. Ničim ne odaje svoje prisustvo, zbog čega je veoma opasan.
Trovanje ugljen-monoksidom najčešće nastaje upotrebom neispravnih ložišnih uređaja i neodržavanih i neočišćenih dimovodnih objekata. Kod nas se trovanja najčešće dešavaju tokom zime. Kada se loži peć, često se zatvara „cug“ čime se ograničava dovod vazduha u ložioni uređaj kako bi se postiglo sporije sagorevanje goriva. Ovim se štedi na gorivu. Međutim, na taj način se sagorevanje vrši bez dovoljne količine kiseonika što dovodi do stvaranja ugljen-monoksida. Ukoliko se prostorija u kojoj se nalazi ložište ne provetrava, može doći do gušenja. Takođe, neočišćeni ložioni uređaj, loše isprojektovan i sazidan dimnjak, zapušen i oštećen dimnjak mogu da dovedu do stvaranja ugljen-monoksida i do gušenja.
Trovanja ugljen-monoksidom mogu nastati i u prostrijama koje se greju ili kuva na gas, ukoliko se plamen ne ugasi a dovod gasa ne zatvori. Ljudi često stradaju i kada drže upaljen motor automobila u garaži koja se ne provetrava ili je ventilacioni sistem zapušen i neispravan. Uređaji poput radijatora na gas, pećnica, roštilja i sličnih uređaja koji koriste fosilna goriva, takođe emituju ovaj opasni gas. Treba napomenuti da su cigarete emitri ugljen-monoksida!
Zbog osobina koje poseduje ovaj gas (bez boje, ukusa i mirisa – ničim ne odaje svoje prisustvo), ugljen-monoksid se često naziva „tihim ubicom“. Kiseonik koji nam je neophodan za funkcionisanje svih delova tela prenosi se pomoću crvenih krvnih zrnaca. Udisanjem ugljen-monoksida ovaj proces je opstruiran. Naime, ugljen-monoksid se bolje vezuje za hemoglobin što ostavlja manje mesta kiseoniku za vezivanje čime prestaje da radi sistem za dovođenje neophodnog kiseonika. Zbog nedovoljne količine kiseonika, organi polako počinju da otkazuju što može da dovede i do katastrofalnih posledica i smrti.
Kako prepoznati trovanje?
Simptomi trovanja ugljen-monoksidom zavise od mnogih faktora.
količina ugljen-monoksida u vazduhu,
vreme izloženosti ovom gasu
starosna dob osobe (osobe starije od 75 i mlađe od 15 godina su osetljivije naročito nerođene bebe i novorođenčad)
zdravstveno stanje osobe
osobe koje su bile fizički aktivne u trenuku izlaganja ovom gasu i sl.
Za razliku od hroničnog (postepenog) trovanja, kod akutnog trovanja simptomi su izraženiji i brže se prepoznaju. Udisanjem velike količine ovog gasa, brzo dolazi do pojave nesvestice, nastupaju konvulzije i na kraju smrt. Kod udisanja manje količine ugljen-monoksida, trovanje je lagano i postepeno, javljaju se jake glavobolje, zujanje u ušima, zamućenost vida i na kraju nesvestica i smrt. Udisanje neznatne količine ovog gasa izaziva opštu slabost sa glavoboljom, nesvesticama i povraćanjem. Zbog pojave mučnina i povraćanja, trovanje ugljen-monoksidom se često može pomešati sa simptomima trovanja hranom.
Tekst je veoma zanimljiv. Zanima me koje se mere preduzimaju u cilju sprečavanja trovanja ugljen moksidom?
Poštovani,
O merama koje se preduzimaju u cilju sprečavanja trovanja ugljen-monoksidom biće u drugom delu teksta koji je u pripremi.
Hvala na strpljenju,
Srdačan pozdrav,
Dimničar BS NS